СРЕБРЕНИЦА – СТРОГО ПОВЕРЉИВО

Преносимо писмо једног суграђанина који је због безбедносних разлога тражио да му сачувамо идентитет, а писмо ћемо објавити у целости, јер је у потпуности аргументовано писаним и материјалним доказима који до сад нису јавно објављени.

Данас је свима који живе на овим просторима тежак дан. Некима јер испраћају у Поточарима своје нестале па идентификоване ближе и даљње чланове породице, комшије, припаднике свог народа или вере, некима јер осећају да њихове најближе, комшије, припаднике свог народа или вере нико у БиХ, региону или шире, не жели да прихвати као жртве, да ода поштовање и потребни пијетет и тако покаже поштовање и припадницима народа из којег долазе ове жртве. Сложићемо се да је свака жртва увек жртва и да као народ Растка Немањића и Николе Тесле, немамо проблем да искажемо поштовање свакој жртви.

Међутим, са друге стране, имамо обавезу, цивилизацијску и патриотску да укажемо на све злоупотребе било чијег страдања па тако и припадника 28. дивизије муслиманских снага Армије БиХ, који су оставивши своје родитеље, жене и децу Војсци Републике Српске, те одлучили да са својим активним и резервним саставом крену у војну акцију пробоја из окружења у Сребреници.

У својој изјави органима војне безбедности 2. Корпуса муслиманске војске након овог пробоја, Смајић Мирзет, припадник 282. бригаде 28. Дивизије буквално говори:

„Дана 10.07.1995. године на наредбу војних и цивилних власти у Сребреници, војни обвезници и остало војно способно становништво се окупило на мјесту зв. Буљим, те је донесена одлука да се покушамо пробити…“

Ово је само једна од стотина изјава преживелих припадника 28. дивизије које су давали својим органима безбедности, где сведоче да су по команди сви они као војни обвезници били обавезни да се окупе у Шушњару (Буљим) и крену формацијски у пробој из окружења. Ко су били најмлађи војни обвезници говори између осталих и овај документ:

Из сведочења у предмету генерал Ратко Младић, и докумената који су тада предочени, видљиво је да је 4-5 хиљада припадника 28. дивизије погинуло током пробоја, како у борбама са ВРС тако и у међусобним борбама.

Из ових сведочења јасно је да су тела погинулих муслиманских војника купљена и сахрањивана по многим гробницама, и да су након ексхумација сахрањени у Поточаре поред заробљених и накнадно стрељаних припадника 28. дивизије. Међу оним војницима који су погинули током пробоја и сахрањени у Поточарима, постоји и одређен број оних који су 92. и 93. године извршили стравичне злочине над Србима у Подрињу или учествовали у њима. Они данас леже у Поточарима и многи политички и дипломатски представици из региона и света им се клањају и полажу венце. Они су данас добили статус жртава „геноцида“ са једне стране, а са друге шехидски нишан да су погинули на алаховом путу, тј. као исламски борци.

Док ће данас дипломате из света да полажу венце у таквим Поточарима и прекорно осуђују зле Србе за геноцид, дотле ће бивши припадници 28. дивизије и њихови сљедбеници стићи у исте Поточаре линијом куда се изводио пробој из окружења, данас познат као „Марш мира“, носећи своје ратне заставе и походећи своје изгинуле ратне другове који су сахрањени на војничком гробљу 28. дивизије, Поточарима. Да, тамо је сахрањено на хиљаде војника ове дивизије који су погинули у борбама у пробоју. Да, тамо је сахрањен уз све почасти и венце разних председника и амбасадора велики број муслиманских војника који су извршили или учествовали у стравичним покољима Срба у Подрињу од 92-95. године.

Данас ће у Поточарима уз сав пијетет као жртва геноцида са списка бити сахрањен и Јусић (Осман) Бајро (1972.), припадник 280. ИБЛБР, погинуо у борбама током пробоја испод Каменице братуначке где је и асаниран са површине крајем новембра 1997. године. Такође и Малагић (Рамо) Шабан (1956.), припадник 28. СББ „Сребреница“, један од многих који су погинули у борбама у пробоју око Каменице братуначке. Он је такође асаниран са површине у априлу 2008. године. Габељић (Ћамил) Џемаил (1972.), припадник диверзантско-извиђачког вода 281. ИБЛБР, погинуо у борбама у пробоју приликом покушаја преласка пута Коњевић Поље – Нова Касаба,  асаниран са површине у месту Свилиле код Коњевић Поља. Могли би овако још набрајати који ће припадници осталих и већ поменутих бригада који су погинули у борбама у пробоју бити сахрањени али биће за то прилике.

Након неколико горе наведених чињеница, а постоји их више него много и довољно, јасно нам је о чему се ради. Поред једног броја лица које је као ратне војне заробљенике у име Срба неко стрељао и развозио около и мешао са онима који су погинули у борбама у пробоју, а који су сахрањену у Поточарима, постоји велики број војника те муслиманске 28. дивизије који су погинули у борбама, а који су сахрањени и данас се сахрањују у Поточарима као њиховом војничком гробљу.

Да не би било дилема, многи од оних који ће данас тамо званично полагати венце, знају доста од овде наведеног. Али, у питању су политичке агенде њихових земаља. Стога, нама остаје да чинимо све што је у нашој моћи да као народ памтимо своје мученике и хероје Отаџбинског рата те истрајавамо у борби за истину уз поштовање свачије истинске жртве.

П.С

Advertisements

Posted on јул 11, 2017, in Писмо. Bookmark the permalink. Оставите коментар.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: